<br /> Tre­ba sve uči­ni­ti da za­dr­ži­mo stra­ne in­ve­sti­to­re. Bez njih Cr­na Go­ra ne mo­že iza­ći iz eko­nom­skih te­ško­ća bez ob­zi­ra na svo­je po­ten­ci­ja­le. Me­đu­tim, tre­ba oču­va­ti i do­sto­jan­stvo rad­ni­ka.
Pri­je de­se­tak da­na u me­di­ji­ma vi­jest „55 rad­ni­ka no­vog Du­van­skog kom­bi­na­ta Pod­go­ri­ca za­tra­ži­lo ot­prem­ni­ne“. I ta­man ka­da smo se po­na­da­li da vi­še ne­ma ni­ka­kvih di­le­ma o op­stan­ku du­van­ske in­du­stri­je u Cnoj Go­ri, sti­že ova­kva in­for­ma­ci­ja. Od 65 an­ga­žo­va­nih rad­ni­ka njih 55 tra­ži ot­prem­ni­ne i od­la­zak iz fa­bri­ke. Za­i­sta ne­vje­ro­vat­no. De­ša­va­lo se da u ne­kim kom­pa­ni­ja­ma u to­ku po­slo­va­nja (ka­kav se uosta­lom od­vi­jao u NDK-u, pod upra­vom stra­na­ca), po­je­di­ni rad­ni­ci za­tra­že ot­prem­ni­ne, ali ova­kav slu­čaj da prak­tič­no svi za­po­sle­ni na­ja­vlju­ju od­la­zak ni­je za­bi­lje­žen. Da li je u pi­ta­nju ne­po­vje­re­nje pre­ma in­ve­sti­to­ru - arap­skoj kom­pa­ni­ji da ne­će is­pu­ni­ti ugo­vo­re­nu oba­ve­zu i ulo­ži­ti oko 20 mi­li­o­na eura u iz­grad­nju no­ve fa­bri­ke, ili je u pi­ta­nju ne­što dru­go? Pred­stav­nik rad­ni­ka ne­ko­li­ko pu­ta je iz­ja­vio ka­ko in­ve­sti­tor već sa­da na sa­mom po­čet­ku ne po­štu­je osnov­ne od­red­be ugo­vo­ra, po­seb­no one ko­ji se od­no­se na ugo­vo­re o ra­du. Osim to­ga, na­vo­di ka­ko su se do­sad dva-tri pu­ta obra­ća­li ten­der­skoj ko­mi­si­ji, od­bo­ru di­rek­to­ra i da su uvi­jek do­bi­ja­li isti od­go­vor, pa­ra­fra­zi­ram, da svi oni vi­še šti­te in­ve­sti­to­ra ne­go njih i da „žmu­re“ na ne­ka kr­še­nja ugo­vo­ra od stra­ne in­ve­sti­to­ra. Za­i­sta ne znam, ni­sam bio u pri­li­ci da pro­či­tam osnov­ni ugo­vor iz­me­đu Glav­nog gra­da, Vla­de i in­ve­sti­to­ra, ta­ko da ne mo­gu sve to da ko­men­ta­ri­šem. Ono što me hra­bri u ovom tre­nut­ku je­ste iz­ja­va predstav­ni­ka in­ve­sti­to­ra - arap­ske fir­me da će fa­bri­ka bi­ti iz­gra­đe­na naj­da­lje do mar­ta 2017. go­di­ne, a da će već u ok­to­bru ra­di­ti pu­nim ka­pa­ci­te­tom. Dr­ža­va Cr­na Go­ra tre­ba da uči­ni sve da za­dr­ži ovog in­ve­sti­to­ra, čak i po ci­je­ni ne­kih ma­njih kr­še­nja ugo­vo­ra. Ov­dje uglav­nom mi­slim da se u slu­ča­ju da ne­ma po­sla u fa­bri­ci lju­di ša­lju na pri­nud­ne od­mo­re uz sma­nje­nu za­ra­du, i to ni­je ni­šta no­vo. I da se, kad se iz­gra­di no­va fa­bri­ka, an­ga­žu­je onaj broj rad­ni­ka iz sta­rog Du­van­skog kom­bi­na­ta, pred­vi­đen di­na­mi­kom za­po­šlja­va­nja. I to bi bi­la pra­va stvar. Da­kle, ni­je­sam za sla­nje lju­di na bi­ro ra­da, iz­u­zev ako je to ugo­vo­rom pred­vi­đe­no, a si­gur­no ni­je. Zbog jav­no­sti da sa­op­štim da je DKP u ste­ča­ju tek na pe­tom ten­de­ru do­bio in­ve­sti­to­ra. Nakon ras­pi­si­va­nja pe­tog ten­de­ra, ne­gdje sre­di­nom 2015. go­di­ne, imao sam ne­zva­nič­nu in­for­ma­ci­ju da će u slu­ča­ju ne­u­spje­ha, to zna­či­ti i kraj za du­van­sku in­du­stri­ju u Cr­noj Go­ri, što bi bi­la pra­va ka­ta­stro­fa. Na sre­ću, to se ni­je de­si­lo. Za­to ape­lu­jem na dr­ža­vu Cr­nu Go­ru, kao i na str­plje­nje rad­ni­ka da za­dr­ži­mo ovog in­ve­sti­to­ra. Isto­vre­me­no, ape­lu­jem na sve u dr­ža­vi da oču­va­mo i do­sto­jan­stvo rad­ni­ka, jer ima stva­ri pre­ko ko­jih se za­i­sta ne mo­že pre­ći. U pi­ta­nju su lju­di, na­ša bra­ća i se­stre. Za­bri­nu­la me je pri­je ne­ko­li­ko da­na iz­ja­va čla­na ten­der­ske ko­mi­si­je go­spo­di­na Pa­vi­će­vi­ća pred­sjed­ni­ka Sin­di­ka­ta pro­svje­te, da ovaj ugo­vor tre­ba od­mah ras­ki­nu­ti. Po­zna­ju­ći Pa­vi­će­vi­ća kao od­mje­re­nog i mu­drog čo­vje­ka, ni­je­sam mo­gao da shva­tim da je on to iz­ja­vio. Go­spo­di­ne Pa­vi­će­vi­ću, go­di­na­ma se za­la­že­te za po­ve­ća­nje pla­ta pro­svjet­nim rad­ni­ci­ma i tre­ba da se za­la­že­te. Po­lo­žaj pro­svje­ta­ra, kao uosta­lom svih nas vr­lo je ne­po­vo­ljan. Me­đu­tim, go­spo­di­ne Pa­vi­će­vi­ću, oda­kle sred­stva za po­ve­ća­nje pla­ta ako ih ne stvo­ri­mo kroz pro­iz­vod­nju no­vih vri­jed­no­sti? A stvo­ri­će­mo ih je­di­no ula­ga­njem stra­nog ka­pi­ta­la. Otud me i ču­di Va­ša iz­ja­va. Ta­ko­đe, na pro­sla­vi oslo­bo­đe­nja glav­nog gra­da, na pi­ta­nje no­vi­na­ra „šta mi­sli o pred­lo­gu sa­na­ci­o­nih mje­ra“ Fi­lip Vu­ja­no­vić kao je­dan od uzro­ka za na­sta­lo sta­nje na­ve­de tje­ra­nje stra­nih in­ve­sti­to­ra. Ko ih tje­ra, go­spo­di­ne Vu­ja­no­vi­ću, i zbog če­ga? Ipak je tre­ba­lo da da­te od­go­vor. Da­kle, svi smo sa­gla­sni da bez stra­nog ka­pi­ta­la i bez stra­nih in­ve­sti­ci­ja ne­ma br­zog opo­rav­ka cr­no­gor­ske eko­no­mi­je, dža­ba na­ši po­ten­ci­ja­li. Za­to dr­ža­va tre­ba iz da­na u dan da po­pra­vlja am­bi­jent za pri­vla­če­nje stra­nih in­ve­sti­ci­ja. Ni­je­sam si­gu­ran da smo sve ura­di­li na tom pla­nu, po­seb­no ne kad su u pi­ta­nju kri­mi­nal i ko­rup­ci­ja. Ape­lu­jem i na str­plje­nje rad­ni­ka No­vog du­van­skog kom­bi­na­ta, mo­jih do­ju­če­ra­šnjih ko­le­ga. Na kra­ju po­zi­vam dr­ža­vu da u slu­ča­ju na­pu­šta­nja arap­skog in­ve­sti­to­ra ( u šta ne vje­ru­jem, jer je već ulo­žio zna­čaj­na sred­stva) za­vr­ši za­po­če­tu fa­bri­ku, bez ob­zi­ra na te­šku eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju. A o zna­ča­ju du­van­ske in­du­stri­je za Cr­nu Go­ru iz­li­šno je go­vo­ri­ti. Du­van je do­šao u Cr­nu Go­ru u XVII vi­je­ku. Go­to­vo vi­še od 300 go­di­na du­van je u Cr­noj Go­ri, uz sto­čar­stvo i ra­tar­stvo, bio osnov­ni iz­vor pri­ho­da. Po­seb­no je bio zna­ča­jan za pod­uč­ja Ma­le­si­je, Ze­te, Ba­ra i ne­što ma­nje ne­kih dru­gih pod­ruč­ja. Du­van­ska in­du­stri­ja je naj­sta­ri­ja gra­na u Cr­noj Go­ri. Još 1905. go­di­ne do­ne­sen je za­kon o du­va­nu i for­mi­ran je mo­no­pol. To je ura­dio kralj Ni­ko­la. Za raz­voj du­van­ske in­du­stri­je, po­seb­no pri­mar­ne pro­iz­vod­nje du­va­na u Cr­noj Go­ri po­sto­je iz­van­red­ni uslo­vi, po­seb­no u Ze­ti i Ma­le­si­ji. U tim pod­ruč­ji­ma pro­iz­vo­di se naj­kva­li­tet­ni­ji du­van u re­gi­o­nu. I da­nas se sje­ćam ri­je­či jed­nog ita­li­jan­skog kup­ca ko­ji mi je lič­no sa­op­štio, ci­ti­ram „sve što pro­iz­ve­de­te u Cr­noj Go­ri sve će­mo vam ot­ku­pi­ti. Pro­iz­vo­di­te naj­kva­li­tet­ni­ji du­van ko­ji mi u Ita­li­ji ko­ri­sti­mo za pro­iz­vod­nju naj­kva­li­tet­nih ci­ga­re­ta“...
Pro­iz­vod­nja du­va­na u Cr­noj Go­ri do­ži­vje­la je kul­mi­na­ci­ju od­mah po­slije II svjet­skog ra­ta. Sko­ro sva­ka dru­ga fa­mi­li­ja u Ze­ti i Ma­le­si­ji ga­ji­la je du­van. A ot­kup du­va­na od stra­ne mo­no­po­la, ko­ji se de­ša­vao kra­jem go­di­ne, mno­ge po­ro­di­ce oče­ki­va­le su sa ne­str­plje­njem. Pa­ra­ma od du­va­na fi­nan­si­ra­ne su svad­be, raz­ne pro­sla­ve, kr­sne sla­ve, ot­pre­ma­na dje­ca u ško­lu i sl. I da­nas Vla­da Cr­ne Go­re - Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de obi­la­to po­dr­ža­va pro­iz­vod­nju du­va­na. Za pro­iz­vod­nju du­va­na utvr­đe­na je naj­ve­ća sti­mu­la­ci­ja, ko­ja iz­no­si 1.000 eura po hek­ta­ru i to tre­ba na­sta­vi­ti. Zbog sve­ga to­ga, iskre­no se na­dam da će du­van­ska in­du­stri­ja u Cr­noj Go­ri i da­lje bi­ti zna­čaj­na po­ljo­pri­vred­na dje­lat­nost.

Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić